Inspirisani pesmom Zvonka Bogdana “Hej salaši na severu Bačke”, u okviru projekta “Jaka žena, snažno selo”, zaputili smo se u Tavankut, selo nadomak severne granice naše zemlje, gde su nas ljubazno dočekali članovi HKPD “Matija Gubec”.

Oduševilo nas je koliko su svi predani udruženju i svojim zadacima, a nije ih malo. Ovo udruženje ima brojne sekcije, od folklorne, preko tamburaške do slamarske.

Sekretar udruženja, gospodin Ivica Dulić, upoznao nas je sa dugom tradicijom HKPD “Matija Gubec” koje postoji još od davne 1946. godine. Primarni cilj im je očuvanje i pronošenje tradicije i običaja bunjevačkih Hrvata, što uspešno ostvaruju kroz pesmu, igru, umetnost, ali i etno turizam. Udruženje je nasledilo tipičan vojvođanski salaš i uspešno ga preuredilo u oazu mira, uspevši da u potpunosti očuva autentičnost. Danas etno salaš Balažević posećuju i u njemu uživaju brojni strani i domaći turisti, i na njemu se održavaju brojne manifestacije.

Ono čime se udruženje posebno ponosi  je slamarska sekcija. Danas su nadaleko poznati po umetnosti naivnog slikarstva u tehnici slame, koja je prošla put od narodne do primenjene umetnosti. Svoj rad, slamarke svake godine tradicionalno prezentuju na Koloniji slamarki, a potom u predvorju Gradske kuće u Subotici u okviru održavanja gradske manifestacije Dužijanca. Poseta galeriji u okviru HKPD “Matija Gubec” i najveće kritičare ostaviće bez daha. Jedna od slamarki, gospođa Branka Vujić, upoznala nas je sa tradicijom slamarenja u ovim krajevima i detaljno nam opisala ceo process kreiranja umetničkog dela.   Trud i vreme uloženi u svaku sliku i predmet izrađen od slame ne mogu se opisati rečima, ali rezltat govori i više od reči.

Na kraju smo sa gospođom Mirom Tumbas, profesorkom stručnih predmeta iz oblasti geodezije u subotičkoj Politehničkoj srednjoj školi, razgovarali o životu žene na selu. Ona nam je ljubazno uporedila život na selu i u gradu, i došli smo do zaključka da je svakodnevni spoj čoveka sa prirodom ključan uslov za dobro raspoloženje, zdravlje, energiju, a to je ono što ljudima u gradovima nedostaje. Mira bi svakom mladom čoveku preporučila da se oproba u životu na selu, jer kaže, ko jednom dođe na selo, zauvek ostaje zaljubljenik. Posmatrajući Tavankut  i  salaše na severu Bačke, moramo se složiti sa njom! Sigurni smo da ćemo se i nakon završetka projekta “Jaka žena, snažno selo” vratiti u ovaj kraj naše zemlje.